Kako da odlučim kada je vreme za donirane jajne ćelije?

LINK4MED

Iako je rezerva jajnih ćelija jedan od najčešćih termina koji se odnose na lečenje IVF-om, mnogi pacijenti ne znaju šta to zaista znači – ili kako ga pravilno izračunati.

Veoma je važno da razumete da se žene rađaju sa ukupnim i konačnim brojem jajašaca u svojim jajnicima. Taj se broj smanjuje kako žene stare – što znači da je nemoguće proizvesti nove jajne ćelije u toku života. To je u suprotnosti sa situacijom kod muškaraca, jer oni proizvode novu spermu na svaka 3 meseca.

Naravno, rezerva na jajnicima nije ista kod svake žene. Nekoliko važnih faktora koji na to najviše utiču su: osim starosti žene, to su takođe toksini, način života, okruženje u kome živimo, ginekološke patologije (npr. Endometrioza), operacije jajnika ili onkološka terapija. Uz to, moramo uzeti u obzir i porodičnu istoriju bolesti. Ponekad u porodici može proći preuranjena menopauza (koja rezultira zatajenjem jajnika).

Kako se izračunava rezerva jajnih ćelija?

Kada je u pitanju računanje rezerve jajnika, danas postoje dva osnovna ispitivanja koja bi svaki pacijent koji ima smanjenu plodnost trebao proći:

  • ultrazvuk na AFC (broj antralnih folikula) i
  • AMH (anti-milerov hormonalni) test.

Prvi se izvodi vaginalno i omogućava uočavanje folikula – malih tečnih vreća koje bi trebalo da sadrže po jednu jajnu ćeliju. Kažemo da imamo normalnu rezervu jajnih ćelija kada imamo 10-20 folikula u oba jajnika (manje od 10 folikula je niska rezerva, a preko 20 – visoka rezerva). Samo jedan od ovih folikula će rasti u ciklusu i proizvesti ovulaciju, a ostali će nestati. To znači da u svakom ciklusu žene gube puno jajašca – zato je potrebno najmanje 10 jajnih ćelija da bi se osigurale dobre šanse za trudnoću.

Test Anti Milerovog hormona je, s druge strane, vrlo specifičan. AMH se proizvodi u folikulima i može se meriti jednostavnim testom krvi (urađenim u bilo kojem trenutku ženskog ciklusa). Rezultati se upoređuju kako bi se utvrdilo da li postoji normalna (1-3,5 ng / ml), visoka (> 3,5-4 ng / ml) ili niska (<1ng / ml).

Starost pacijentkinje i uticaj na rezervu jajnika

Rezerva jajnika uvek zavisi od starosti žene. Štaviše, i kvalitet jajnika je takođe povezan sa nečijim godinama. Međutim, problem je što se kvalitet ne može testirati – može se predvideti samo na osnovu toga koliko godina ima određen pacijent. Nažalost, kvalitet jajnika ima vrlo malo veze sa samom rezervom jajnika. Čak i ako 40-godišnji pacijent ima visoku rezervu jajnih ćelija, verovatno je da njegov kvalitet neće biti podjednako dobar.

Rezerva jajnika, kvalitet jajnika, AFC i AMH smanjuju se kako žena stari.

Još jedan hormon se često koristi u testiranju rezerve jajnika – FSH (folikul stimulišući hormon). Može se koristiti za označavanje kapaciteta jajnika za proizvodnju jajnih ćelija. Međutim, njegovi se rezultati čitaju drugačije nego u slučaju AMH – naime, povišen nivo FSH se shvata kao potvrda menopauze.

Procenat stope plodnosti kod pacijentkinje zavisi od starosti i rezerve jajnika. Maksimalni procenat primećen je kod žena u dobi od 20-24 godine i ostaje na prilično dobrom nivou do 30. godine. Međutim, od tog trenutka, stope plodnosti brzo opadaju i one dostižu vrlo nizak nivo od 40 godine života nadalje

Šta ustvari znači loš kvalitet jajnih ćelija?

S godinama je verovatnoća da će par imati hromozomski abnormalni (aneuploidni) embrion mnogo veća. Od 35 godine života, stopa aneuploidije se uveliko povećava. Paralelno sa njim, raste i stopa pobačaja.

Perspektive i ograničenja IVF-a

Starost je najvažniji faktor ženske plodnosti. Nije ni čudo što se procene uspeha, zavisno od toga, mnogo menjaju čak i standardnim IVF tretmanom. Kada su žene mlađe od 35 godina, imaju skoro 60% šanse da zatrudne sa sopstvenim jajnim ćelijama putem IVF. Između 35 i 40 godina, ove šanse se spuštaju na 56% i – iznad 40 godina – žene neće postići više od 34% stope uspeha.

Međutim, slučaj svakog pacijenta uvek treba personalizovati i tretirati pojedinačno. Sa druge strane, izgledi se značajno menjaju kada uzmemo u obzir donaciju jajnih ćelija. Iako su standardne stope uspešnosti IVF-a s godinama niže, rezultati doniranja jajašca se uopšte ne menjaju – nezavisno od toga koliko je godina pacijentkinja.

Šta ako imam više od 40 godina?

U slučaju kasnog majčinstva, lekari uvek moraju da urade nešto drugo – osim samo osemenjivanja ili standardnog IVF – da bi postigli zadovoljavajuće rezultate. Ovaj dodatni postupak naziva se PGS (pre-implantacijski genetski skrining) i postoje programi vantelesne oplodnje sa PGS. Međutim, ako – iz različitih razloga – ni to ne uspe, najbolje rešenje je IVF program sa doniranim jajnim ćelijama.

Starost primaoca jajnih ćelija ne igra nikakvu ulogu – stopa uspeha je i dalje visoka za pacijente starije od 45 godina, u jednoj od IVF klinika sa kojom sarađujemo na Severnom Kipru čak i preko 80%. PGS je dodatni postupak u IVF-u. Izvodi se tako što se blastociste (što znači embrioni starosti 5. ili 6. dan) šalju na biopsiju kako bi se izabrali hromozomski normalni embrioni za transfer. PGS povećava stopu uspeha i šanse za zdravu bebu smanjujući rizik od pobačaja i povećavajući šanse za trudnoću po prenosu. Štaviše, PGS će skratiti trajanje lečenja i pre dovesti do zdrave trudnoće.

Kod dobro pregledanih embriona moguće je smanjiti broj ciklusa koji su potrebni za postizanje trudnoće. Iz ove perspektive, PGS je od najveće važnosti, jer značajno umanjuje negativni efekat starosti majki na stope implantacije.

Međutim, u zavisnosti od situacije, PGS ne može uvek biti opcija, ima nekoliko situacija za i protiv embriotransfera 3 ili 5 dan. U takvom slučaju rešenje je IVF sa doniranim jajnim ćelijama. Obično u zemljama gde je doniranje jajnih ćelija dozvoljeno, postupak donacije je anoniman. Donori se podvrgavaju brojnim psihološkim, medicinskim i genetskim testovima koji treba da osiguraju najbolje podudaranje sa primaocima. Uključuju test krvne grupe, imunološko podudaranje (KIR AA / HLAC1C1) i genetičko podudaranje (da bi se izbegli genetski nasleđeni poremećaji i bolesti). 

Obično, donori jajnih ćelija imaju manje od 30 godina i uvek se biraju na osnovu fizičkih karakteristika žena primaoca. Kada su spremni za donaciju, donori se podvrgavaju stimulaciji jajnika i vađenju jajnih ćelija u klinici. Primatelji uglavnom moraju da izvrše sinhronizaciju menstrualnog ciklusa sa svojim donorom – to znači da se njihova materica i endometrijum pripremaju za prenos embriona. Jednom kada je žena trudna, trudnoća je potpuno ista kao da je postignuta njenim jajnim ćelijama.

I kako sad da odlučim?

Rezimiramo i podsećamo vas da jajnici imaju svoje optimalno vreme za rad – drugim rečima, što pre iskoristimo njihovu rezervu, to bolje. Morate biti visoko svesne uticaja koji vaša starost ima na plodnost i reproduktivne rezultate.

Kada idete u IVF program i imate preko 35 godina, uvek je ukoliko je za vas i izvodivo, preporučljivo dodajte i PGS pored IVF da povećate stopu verovatnoće da do trudnoće dođe. Međutim, kada je rezerva na jajnicima vrlo mala, onda ne treba podvrgavati svoj organizam prekomernim hormonima nego treba ići na donaciju jajnih ćelija kao najbolje rešenje i rešenje koje daje najveći procent verovatnoće da ćete postati mama.

Znamo da je postupak potrage za odgovarajućim zemljama, IVF klinikama i lekarima koje rade donaciju jajnih ćelija jako zahtevan – treba sprovesti detaljno istraživanje na internetu, pročitati gomile tekstova na ovu temu, blogova i foruma (ovo toplo preporučujemo da zaobiđete)…i na kraju, obično ste još više zbunjeni.

U odlučivanju mnogo vam može pomoći vodič o zakonskim i drugim preduslovima i ograničenjima za realizaciju programa donacije jajnih ćelija u 5 zemalja gde je donacija dozvoljena, kao i uporedna analiza svih programa donacije jajnih ćelija u IVF klinikama sa kojima saradjujemo

Za besplatnu konsultaciju sa našim IVF koordinatorima pišite nam ili nas pozovite:

office@link4med.com

+381.64.888.6013

+381.60.072.6525

 

 

 

Želite da dobijete ponudu za vaš tretman?

Kontaktirajte nas i dobićete sve informacije o vašem tretmanu. 

Kalkulator koji izračuna uspešnost vašeg IVF

IVF kalkulator - da li mogu da proverim koju šansu imam da zatrudnim nakon IVF-a ? Kada govorimo o šansi za trudnoću, mislimo na statistiku uspešnosti lečenja IVF-om. Razmislite na trenutak koja bi statistika bila najbolja sa stanovišta pacijenta? Naravno, procenat...

Embriotransfer 3 ili 5 dan?

Prednosti i mane embriotransfera na 3 ili 5 dan

Kako da postanem mama bez partnera?

Kako možete da postanete majka bez partnera?

Uzroci neplodnosti mogu imati psihosomatsko poreklo?

Da li ste znali da su mnogi uzroci koji utiču na neplodnost ustvari psihosomatskog porekla?

Transfer 1 ili više embriona?

Šta preporučuju lekari u inostranim IVF klinikama

Šta kada muškarac ima loš spermogram?

Kako realizovati IVF program sa lošim spermiogramom

Da li će dete ličiti na mene?

Da li ste se suočili sa ovim strahom?

Kako izabrati idealnog donora jajnih ćelija?

Ukoliko se pripremate za IVF sa doniranim jajnim ćelijama treba ovo da znate

Zašto nam je važan PGS i PGD?

Pre implatacione genetske analize embriona

Surogatsvo i u Rusiji?

Kako realizovati IVF program sa surogat majkom u Rusiji

Da li planirate vantelesnu oplodnju sa donorskim jajnim ćelijama?

Osnovne informacije o VTO programu sa doniranim jajnim ćelijama

IVF program koji garantuje uspeh ili vam vraćaju novac

3 prikupljanja jajnih ćelija i neograničen broj transfera zamrznutih embriona

Post-Bariatrik

Estetska hirurgija – Telo

Uvećanje usana

Estetska hirurgija – Lice

Liposkulptura

Estetska hirurgija – Telo

Dijagnostika infertiliteta kod muškaraca

Kako se dijagnostifikuje sterilitet kod muškaraca?

Organska transplatacija kose

Kako se izvodi organska transplantacija kose?

Kako izabrati kliniku za IVF?

IVF u inostranstvu – za šta plaćate?

Šta je surogatstvo?

Osnovne informacije o programu surogatsva

Šta je erektilna disfunkcija i kako se leči?

Koje vrste lečenja za erektilnu disfunkciju možemo ponuditi

Najpovoljniji program donacije jajnih ćelija u Evropi

Naša partnerska IVF klinika iz Ukrajine nudi najpovoljniji program donacije jajnih ćelija

Da li mogu da postanem samohrana majka pomoću donacije jajnih ćelija?

Da li želite da imate svoje dete, ali nemate partnera? Postanite samohrana majka

Priča naše pacijentkinje

Kristina Savić iz Duvaništa kod Šapca, jedna je u 5.000 žena koja se rodila bez materice, sa Rokitanski sindromom. Kristina je ovo saznala u svojoj 17 godini i od onda vodi svoju psihičku i fizičku borbu da postane majka. Nedavno ju je kontaktirala žena sa istim...

Surogat programi u Gruziji

Gruzija je, zajedno sa Ukrajinom, druga evropska zemlja u kojoj je surogatno materinstvo potpuno legalno, a roditelji su registrovani kao biološki roditelji detetu. Gruzijski zakoni dozvoljavaju surogat. Kompletan zakonodavni normativ koji reguliše surogatstvo...

Želite da saznate više?

Ako želite da saznate više, pošaljite nam pitanje ili upit za vaš lični plan lečenja