Priča naše pacijentkinje: Nisam znala šta je PCOS

„Kao da dlake na gornjim usnama nisu bile dovoljno same po sebi loše, moje tinejdžerske godine su sa sobom donele i cistične bubuljice i već tada, težinu koja je varirala.

Lickala sam lice šminkom svaki dan u pokušaju da sakrijem bubuljice. Počela sam da menjam obroke za kafu i bila sam u neprekidnoj akciji da budem lepša i mršavija. Ali šta god da sam učinila, moji pokušaji su samo pogoršali stvari.

Lekari su mi preporučili razne hormonske tablete za bubuljice, ali ništa nije uspelo. Činilo se da svaka tableta koju sam uzela izaziva samo još gadnije simptome. Počela sam da budem nervozna, da imam ogromne promene raspoloženja, a to nisu bila samo pitanja „doba ciklusa“ u kojem sam se nalazila. Bila sam u potpunom hormonskom haosu. Ciklusi su mi bili neredovni i mučni. Godinama sam mislila da su svi ovi simptomi deo odrastanja, deo toga da postajem žena.

Sa 22 godine, lekar mi je predočio da imam sindrom policističnih jajnika. Sada naravno shvatam koliko je to bilo pogrešno, ali sam tada potpuno zanemarila tu dijagnozu. U to doba sam završavala fakultet i spremala se da se preselim na drugi kraj sveta, na jednu uzbudljivu novu avanturu, tako da nisam imala vremena, novca ni želje da istražujem šta to znači.

Ovo je bila greška.

Šta se posle dogodilo: bila sam u svojim kasnim 20-ima kada sam neočekivano zatrudnela. Tek što sam počela da osećam uzbuđenje zbog rođenja budućeg deteta, trudnoća se završila nakon 10 ½ nedelja još neočekivanijim i krajnje bolnim pobačajem.

Bila sam povređena, usamljena i zbunjena povrh svih drugih poražavajućih osećaja neverovatne tuge i gubitka.

Nisam se do tada poverila prijateljima ili porodici o svojoj trudnoći, misleći da ću sačekati do drugog tromesečja – znate ono „da ne ureknete“. Kao rezultat toga, ostalo mi je da se sama suočim sa pobačajem. Iako mi se trudnoća nije dogodila sa pravim muškarcem ili u savršenim okolnostima, ipak je bila prelepo iskustvo.

Znala sam da jednog dana želim ponovo da zatrudnim i da imam porodicu. U sebi sam počela da sumnjam da moja hormonalna pitanja – koja sam odbacila kao deo „života kada postaneš žena“ – imaju značajniju ulogu u gubitku trudnoće koji mi se desio. Nisam želela da ova epizoda definiše moj život ili ugrozi moju buduću sreću, pa sam počela da istražujem više o svojim hormonima i reproduktivnom zdravlju.

Potražila sam pomoć svog ginekologa, nadajući se odgovorima. Posle nekoliko krvnih pretraga i ultrazvuka, potvrđeno je da imam PCOS. Lekar je takođe sumnjao da imam endometriozu i predložio je dalje testiranje. Svi simptomi su bili tu, skriveni pred očima: sramotan rast dlaka, neprivlačne bubuljice, simptomi PMS-a, neredovni i mučni periodi, kao i loše raspoloženje, anksioznost i neuredna ishrana.

Oni koji pate od PCOS-a i endometrioze znaju da kada ste u najgorem stanju, može biti krajnje teško ustati iz kreveta, a kamoli izaći iz kuće. Povrh svega, iskusila sam jednu stvar zbog koje se mnoge žene s PCOS-om i endometriozom najviše plaše – gubitak trudnoće. Trebalo mi je nekoliko dana da se pomirim sa onim što mi je rekao doktor i šta to može značiti za moju budućnost.

Ali nedugo zatim je krenuo moj mentalitet „nikad ne odustajem“ i odlučila sam da učinim nešto u vezi s tim. Potražila sam stručnjake. Na preporuku drugarice otišla sam kod specijaliste za plodnost i lekar me saslušao, ali nije imao nekih korisnih saveta za mene.

Kao proaktivnoj ženi u kasnim dvadesetima, sve ovo mi uopšte nije zvučalo kako treba. Da li je moguće da lekari ne shvataju ozbiljnost ovog problema sa kojim se suočavam? Kako je moguće da ne postoji neki poseban pristup lečenju žena sa PCOS problemom, pa to je najčešći razlog neplodnosti kod žena.

Odlučila sam da zdravlje uzmem u svoje ruke. Nisam tražila čudo. Želela sam da pronađem kliniku i lekare koji će mi pružiti nadu da i ja mogu da živim normalno i da postanem majka. Provodila sam sate, večeri i vikende istražujući sve klinike, savete, lekare i razne IVF tretmane koji mi mogu pomoći, međutim niko nije davao značaj posebnom pristupu ženama sa PCOS.

Ponekad sam se osećala kao da se predajem.

Potpuno slučajno (ili ne?) sam na Instagramu naišla na objavu Link4MED o nekim IVF tretmanima u inostranstvu. Pisalo je da imaju preko 30 različitih vrsta IVF i to me je baš obradovalo – konačno nije sve isto kao i u drugim klinikama. Ima nade da ću pronaći nešto za sebe.

Pisala sam im i odgovorili su mi da lekari klinika sa kojima rade itekako prepoznaju značaj različitog pristupa u IVF postupcima za pacijente sa PCOS. Kod njih je kompletno sve drugačije: drugačije se priprema za IVF, drugačije se radi stimulacija, praćenje napretka rasta folikula, drugačiji lekovi, ma sve. Ovo mi je konačno dalo nadu da ima nekog ko me razume, ko zna kroz šta osoba sa PCOS prolazi na svakodnevnom nivou i koliko je važno da nam se pristupi na poseban način da bi imali uspeha.

Od IVF koordinatorke sam dobila prevedenu instrukciju lekara klinike iz Ukrajine o tome i kako treba da korigujem svoju ishranu i šta da regulišem kako bi moj IVF bio što uspešniji.

Jako je važno da se pod kontrolu stavi nivo šećera u krvi pa su mi i tu pomogli sa konkretnim savetima o ishrani.

U roku od četiri meseca, moj ciklus je postao stvarno mesečan. Za mene je to bilo čudo. Prvi put u celom životu konačno sam imala redovan menstrualni ciklus. I to ne samo redovan, već i zdrav – bez krvnih ugrušaka i neizrecivo bolnih grčeva.

Nakon vraćanja svog ciklusa u normalu, otputovala sam na svoj prvi IVF. Nažalost, zbog lošeg kvaliteta jajnih ćelija koji je takođe karakteristika žena sa PCOS, moj prvi ciklus nije uspeo. Ali nisam odustala, jer sam shvatila da ovi ljudi znaju šta rade.

I sledeći ciklus je vrlo pažljivo praćen i prosto sam znala da mora da uspe posle toliko mog truda da promenim ceo način života, a i truda ovih posvećenih lekara

I evo čekam, čekam još 43 dana da upoznam moju sreću – mog predivnog Andriju.  

Želim da na kraju ovo napomenem: ako ste iskusili PCOS simptome, poput onih koje sam opisala – ili čak naizgled „blaže“ simptome, poput umora, pada šećera, slabog libida, maglovitog razmišljanja … ovo je tekst za vas. Možda ste ranije i pili tablete radi regulisanja simptoma, ali ako želite da konačno uđete u koren svojih problema i da dobijete svoje dete, tražite ništa manje nego poseban pristup i program samo za sebe.

I da: nemojte čekati.“

S.A.